Autori su otkrili da rizik od ozbiljne povrede naglo raste kada broj sati organizovanog treninga nedeljno pređe broj godina deteta. Na osnovu ovoga, Američka akademija za pedijatriju preporučuje jednostavnu formulu: jedan sat treninga nedeljno za svaku godinu života deteta.

Devetogodišnjak, po ovom pravilu, ne bi trebalo da trenira više od devet sati nedeljno, a dvanaestogodišnjak ne bi trebalo da prelazi otprilike dvanaest sati. Deca koja su trenirala više sati nedeljno nego što imaju godina, imala su otprilike duplo veće šanse za ozbiljnu povredu od preopterećenja.

Kao gornju granicu, stručnjaci preporučuju da ukupno vreme organizovanog sporta ne prelazi oko 16 sati nedeljno, bez obzira na uzrast. 

Šta to znači po uzrasnim kategorijama
Prevedeno na fudbalski jezik, ovo grubo odgovara sledećoj podeli:
·    6–8 godina: 2 treninga nedeljno su i više nego dovoljna. Fokus treba da bude na igri i motorici, ne na taktici.
·    9–11 godina: 2 do 3 treninga nedeljno plus utakmica. Ovo je period kada deca najlakše usvajaju tehniku, ali telo im je i dalje u fazi intenzivnog rasta.
·    12–14 godina: 3 do 4 treninga nedeljno, uz pažljivo praćenje ukupnog opterećenja jer ulazak u pubertet nosi svoje rizike.
·    15–17 godina: četiri do pet treninga nedeljno postaje realno, uz uvođenje ozbiljnijeg kondicionog i snažnog rada, ali i dalje uz obavezne dane odmora.

Ove brojke nisu strogo pravilo uklesano u kamen — individualne razlike u sazrevanju su velike — ali služe kao koristan orijentir za roditelje i trenere.

Kada trening postane rizik
Ono što je posebno zanimljivo jeste da rizik ne dolazi samo od ukupnog broja sati, već i od odnosa organizovanog treninga i slobodne igre. Kada je odnos vremena provedenog u organizovanom sportu prema vremenu provedenom u slobodnoj igri prešao 2:1, verovatnoća povrede je značajno rasla.

Drugim rečima — dete kome je svaki minut fudbala strogo strukturiran i vođen od strane trenera, bez prostora za spontanu igru sa drugarima, izloženo je većem riziku nego dete koje deo vremena provede u neorganizovanoj, opuštenoj igri sa loptom. 

Ovo potvrđuje i novije istraživanje sprovedeno na 841 mladom japanskom fudbaleru: 11 procenata igrača prijavilo je ozbiljnu povredu od preopterećenja u prethodnoj godini, a oni koji su u petom i šestom razredu trenirali više sati nedeljno nego što su imali godina, imali su znatno veće šanse da razviju takvu povredu.

Slično, studija sprovedena na 189 fudbalera uzrasta 13–17 godina pokazala je da igrači koji su trenirali skoro svaki dan u nedelji beleže prosečno više od 2 povrede od kada su počeli da se bave sportom, što ukazuje na jasnu vezu između učestalosti treninga i akumuliranih povreda tokom karijere. 

Specijalizacija prerano — dvosekli mač
Roditelji često misle da će dete brže napredovati ako se već sa 10 ili 11 godina potpuno posveti isključivo fudbalu, bez drugih sportova i bez pauza tokom godine. Istraživanja pokazuju suprotno.

Stepen sportske specijalizacije — trening tokom cele godine, bavljenje samo jednim sportom i napuštanje svih ostalih aktivnosti — direktno je povezan sa povećanim rizikom od ozbiljnih povreda usled preopterećenja. Deca koja probaju više sportova do dvanaeste godine razvijaju širi repertoar pokreta, što ih dugoročno čini otpornijim, a ne slabijim fudbalerima.

Odmor nije gubljenje vremena
Nedelja bez bar jednog do dva potpuno slobodna dana, u kojima dete ne trenira organizovano ništa, gotovo je siguran put ka hroničnom umoru.

Telo mladog sportiste gradi snagu i brzinu upravo u fazama odmora, ne tokom samog treninga — trening je samo stimulans, oporavak je taj koji donosi napredak.

Kada se ovaj balans naruši, prvi signali su pad raspoloženja, gubitak želje za treningom, česte sitne bolove u zglobovima i mišićima, kao i pad koncentracije u školi.

Poruka za roditelje
Brojevi su korisni okvir, ali najbolji "senzor" preopterećenja i dalje je samo dete — njegovo raspoloženje, energija i entuzijazam pred svaki odlazak na teren.

Formula "jedan sat po godini života", odnos organizovanog treninga i slobodne igre koji ne prelazi 2:1, i bar jedan do dva dana potpunog odmora nedeljno — to su tri jednostavna orijentira zasnovana na desetinama godina istraživanja sportske medicine, koji mogu pomoći da fudbal ostane ono što bi trebalo da bude: izvor radosti, a ne izvor hroničnog stresa i povreda.