Roditelji su najvažniji oslonac svakom malom sportisti. Međutim, u želji da pomognu, odrasli često nesvesno stvore pritisak koji deci oduzima radost igre.
Uloga svakog roditelja čije dete se bavi
takmičarskim dečjim sportom, trebala bi da bude takva da dete u njemu vidi svoju “sigurnu luku” i da, pre svega, dobije podršku za svoj trud.
Deca uče kada imaju slobodu da pogreše. Prema Montesori pedagogiji, greška nije neuspeh već prirodan stepenik u razvoju.
Nemojte trenirati sa tribina
Kada roditelji sa tribina uzvikuju instrukcije („Trči!“, „Izbaci je!“), dete se nađe u procepu između onoga što čuje od trenera, roditelja i onoga što sama vidi. To stvara blokadu i strah od greške.
Oslobodite ih straha od poraza
Dete koje se plaši da će razočarati roditelje gubi kreativnost. Dopustite im da driblaju, pokažu potez i pogreše bez bojazni od prekorog pogleda.
Fudbal kao igra za mozak i zdravlje (NTC principi)
Kako ističe dr Ranko Rajović, dete se najprirodnije razvija kroz igru, a ne kroz pritisak rezultata.
Pohvalite trud, a ne samo pobedu
Umesto pitanja „Jeste li pobedili?“ ili „Jesi li dao gol?“, postavite pitanja: „Da li si se lepo zabavio/la?“, „Šta ti je danas bilo najzanimljivije na utakmici?“ ili „Bravo za trud koji si uložio/la!“.
Podržite svestran razvoj
Fudbal je sjajan, ali nemojte braniti detetu da trči po parku, penje se po drveću ili proba i druge aktivnosti. Sve to skupa gradi motorički i mentalno zdravu ličnost.
Poruka za svakog roditelja: Vaša uloga na tribinama je jednostavna: budite najglasniji u navijanju za ceo tim, osmehnite se kada naprave grešku i zagrlite ih posle utakmice bez obzira na rezultat. Dajte im ljubav, a igru ostavite njima.
Psihologija
